Прије него што је постао грађа за куће, цркве, сухозиде и стећке, херцеговачки кречњак настајао је у мору. На дну плитких и топлих мора Тетиса милионима година таложили су се карбонатни муљ и остаци морских организама. Од тих наслага образовале су се стијене које су касније, покретима Земљине коре, издигнуте и постале дио данашњег херцеговачког крша.
Трагове тог живота у Планском пољу истраживала је Петруша Салатић, ученица билећке Гимназије „Иво Лола Рибар“, уз менторство професора биологије Радослава Миша Гњата. У матурском раду из 1970. године под насловом „Трагови живота Тетис мора у Планском пољу“ описала је прикупљене фосиле нумулита, шкољки, пужева и морских јежева. Налази су у раду приписани еоцену, времену када се овдје налазио плитак морски залив.

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Лазар Гњато
Сачувани рад показује како је матурски испит могао бити прилика за прави истраживачки подухват. Ученица је излазила на терен, прикупљала фосиле, описивала налазишта и обрађивала налазе користећи стручну литературу. Фотографије предјела и пронађених примјерака употпуниле су овај запис о природном насљеђу билећког краја.
Уз причу о овом истраживању, Виртуелном музеју прилажемо и колекцију фосила сачувану у заоставштини професора Радослава Миша Гњата.
У камену овог краја сусрећу се давна историја морског живота и много млађа историја људи који су га клесали, њиме градили и у њега уписивали знакове свога постојања.