Историјат храма
Саборни храм Светог Саве, смјештен у самом средишту Билеће, једно је од најпрепознатљивијих обиљежја града и значајан споменик његовог духовног, историјског и културног насљеђа. Подигнут крајем XIX вијека, у вријеме аустроугарске управе у Босни и Херцеговини, храм свједочи о вјерском животу православног становништва Билеће и њене околине, као и о друштвеним и градитељским приликама у којима се град развијао. Својим положајем и архитектонским изгледом заузима посебно мјесто у градском језгру, док његова богослужбена и саборна улога трајно повезује прошлост и садашњост овога краја.

Изградња храма започета је настојањем билећких Срба да подигну цркву која би одговарала духовним потребама становништва и растућем значају Билеће као градског средишта. Потребна средства обезбијеђена су прилозима вјерника из Билеће и околних села, уз материјалну помоћ Земаљске владе у Сарајеву. Првобитна жеља мјештана била је да храм буде изграђен у византијском стилу, али је аустроугарска управа доставила пројекат у романичко-готском стилу. Упркос почетном противљењу предложеном архитектонском рјешењу, храм је подигнут према достављеном пројекту. Свечано је освештан 1896. године, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Чин освећења извршио је митрополит Серафим Перовић. Храм је посвећен Светом Сави, првом архиепископу Српске православне цркве.
Током свог постојања храм је дијелио историјску судбину Билеће и њених становника. Након Другог свјетског рата неколико година служио је као магацин и био затворен за богослужења, да би касније био враћен својој првобитној намјени. Послије вишедеценијског коришћења јавила се потреба за темељнијом обновом храма, која је током друге деценије XXI вијека, по благослову тадашњег епископа Захумско-херцеговачког и приморског Григорија, спровођена уз велики труд и залагање старјешине храма, протојереја-ставрофора Небојше Коловића. До 2017. године изведени су значајни спољашњи грађевински радови, укључујући замјену крова, санацију звоника и пјескарење камене фасаде, након чега су настављени радови на унутрашњем уређењу храма, који су обухватали малтерисање зидова, постављање каменог пода и израду новог иконостаса. Овим подухватом сачуване су архитектонске вриједности храма, унапријеђен његов богослужбени простор и створени услови за даље умјетничко уређење.
Архитектонске и умјетничке одлике
Саборни храм Светог Саве представља карактеристичан примјер сакралне архитектуре из периода аустроугарске управе, у којој су били заступљени историјски стилови европског градитељства. Изграђен је од камена из околине Билеће, у романичко-готском стилу, што га издваја од традиционалних православних храмова у Херцеговини. Грађевина је једнобродне основе, са издуженим централним простором, припратом и олтарским дијелом. Спољашњост храма одликују високи прозорски отвори са лучним завршецима, декоративни камени вијенци и низови слијепих аркадица испод кровног вијенца. Посебну препознатљивост грађевини дају угаони торњеви, забати са кружним отворима и звоничка конструкција, који наглашавају њен романичко-готски карактер.

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић
Архитектура храма одражава сусрет локалне градитељске традиције и средњоевропских архитектонских утицаја с краја XIX вијека. Истраживачи су указали на стилске сличности између појединих декоративних елемената билећког храма и некадашње Евангелистичке цркве у Сарајеву, данашње зграде Академије ликовних умјетности. Ове сличности отварају питање могућег учешћа архитекте Карла Паржика у изради пројекта билећке цркве, али његово ауторство није поуздано утврђено.
Унутрашњост храма обликована је у складу са православном богослужбеном традицијом. Централни простор намијењен је сабрању вјерника, док иконостас раздваја олтар од наоса и представља важан литургијски и умјетнички елемент црквеног простора. Савремена обнова унутрашњости усмјерена је на унапређење њених умјетничких вриједности и обликовање јединствене иконографске цјелине.

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић
Посебно значајан подухват у том погледу представља пројекат живописања храма, који се реализује по благослову епископа Захумско-херцеговачког и приморског Димитрија и ангажманом старјешине храма, протојереја-ставрофора Небојше Коловића. По идејама епископа и старјешине пројекат живописања урадио је предсједник Црквеног одбора у Билећи, академски сликар Драго Вучић. Извођење живописа повјерено је познатом иконописцу Дарију Станимировићу из Требиња. До сада је завршено осликавање олтарског простора, површине око 200 квадратних метара, док је наставком радова предвиђено осликавање свода, наоса и припрате. Овај умјетнички подухват представља важну етапу у обнови храма, доприносећи обогаћивању његовог унутрашњег изгледа и повезивању архитектонског насљеђа са православном иконографском традицијом.
Духовни и културни значај
Саборни храм Светог Саве већ више од једног вијека заузима средишње мјесто у духовном и друштвеном животу Билеће. Као главна градска православна црква, представља мјесто редовних богослужења, молитвених сабрања и обиљежавања великих црквених празника. Кроз крштења, вјенчања и друге важне догађаје у животу вјерника, храм је постао нераздвојан дио породичне и колективне историје билећког становништва. Посебно мјесто у његовом богослужбеном животу заузима Савиндан, празник Светог Саве, који окупља вјернике и подсјећа на духовно и просвјетно насљеђе првог српског архиепископа.
Поред богослужбене улоге, храм има изузетан културно-историјски значај као свједочанство развоја Билеће крајем XIX вијека и континуитета православног црквеног живота у источној Херцеговини. Његова архитектура одражава градитељске прилике аустроугарског периода, док историја његовог подизања и обнове свједочи о повезаности цркве са локалном заједницом. Због својих историјских и архитектонских вриједности, црква Светог Саве у Билећи проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине одлуком Комисије за очување националних споменика из 2006. године.
Храм као дио туристичке понуде Билеће
Саборни храм Светог Саве представља важну тачку културног и вјерског туризма у Билећи. Захваљујући положају у самом центру града, лако је доступан посјетиоцима и природно се уклапа у обилазак његовог историјског и културног језгра. За љубитеље архитектуре и културно-историјског насљеђа посебно је занимљив због својих романичко-готских обиљежја, док вјерницима и ходочасницима пружа прилику за молитву и упознавање са духовном традицијом овога краја. Савремени радови на фрескописању додатно обогаћују његову умјетничку вриједност и пружају посјетиоцима могућност да се упознају са живим стваралаштвом православне црквене умјетности.
Обилазак Саборног храма може бити дио ширих туристичких и ходочасничких програма који обухватају манастире, сеоске цркве, средњовјековне некрополе и друге знаменитости Билеће и њене околине. Као активно богослужбено мјесто и заштићено културно добро, храм обједињује духовну традицију, историјско насљеђе и савремено умјетничко стваралаштво, представљајући једну од важних знаменитости Билеће и препознатљив симбол њеног културног идентитета.
Братство храма Светог Саве у Билећи