Данас се под акумулираним водама Билећког језера, на импозантних 20 хектара, налазе остаци једног од најлуксузнијих приватних посједа античког свијета на простору данашње Босне и Херцеговине. Ријеч је о неправедно запостављеним остацима римских вила у Панику код Билеће.

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич
Након што је крајем педесетих година 20. вијека донесена одлука о потапању долине ријеке Требишњице како би се њена снага искористила за потребе хидроелектране, услиједила су обимна систематска истраживања великог броја археолошких локалитета уз њену обалу. Свакако једно од најплодоноснијих истраживања био је овај велики посјед обогаћен елементима римске архитектуре, пажљиво планиран за припаднике сенаторске или племићке елите. Они су уживали не само у луксузном стамбеном дијелу виле, већ и у термама те просторијама богато декорисаним разноврсним мозаицима и фрескама.

Земаљски музеј БиХ

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Земаљски музеј БиХ

Систематским археолошким истраживањима, којима је 1967. године руководила др. Ирма Чремошник из Земаљског музеја БиХ, претходило је неколико мањих истраживања (1959–1960) под водством тадашњег Завичајног музеја у Требињу (данас Музеј Херцеговине). Паник је на археолошку мапу уврштен још 1957. године, када је препознат не само као вриједно налазиште античке провенијенције, већ и као могуће римско насеље с древних мапа итинерара познато под именом Леусиниум, што је својевремено утврдио Иво Бојановски. До данас је опстала теорија да је моћни посјед Паника с околином заправо некадашње насеље Леусиниум. Према писаним изворима, то насеље се налазило на путном правцу Нарона–Никшић, који је водио преко Тасовчића и Стоца до данашње Билеће, те се настављао према Никшићу.

Фотографију уступио Земаљски музеј Босне и Херцеговине.
Римска villa urbana, смјештена на једном од најљепших положаја уз ријеку Требишњицу, позната је као локалитет Црквина–Парежани. Тлоцрт овог архитектонског комплекса је у облику слова „У“, а чине га стамбене и репрезентативне просторије те римске терме, међусобно повезани тријемовима и употпуњени вртовима. На такозваној Драчевој страни истражена је још једна вила, највјероватније привредног карактера, у којој су евидентиране просторије служиле као радионице, стаје и оставе – садржаји који нису забиљежени у вили на Црквини–Парежани. С обзиром на њихову близину, посјед на Драчевој страни, као и трагови мањих посједа на Поткућицама, уз Требишњицу и на Прлу, заправо су економски наставак виле у Црквини–Парежани. Како је овакво комплексно и велико имање требало одржавати, претпоставља се да се на Драчевој страни налазио и стамбени простор за villicusa – особу која је надзирала комплетно имање и руководила пословима.

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич

Снимио Ћиро Раич
Логично је да је овако монументалан комплекс имао важну улогу и у периоду касне антике, у вријеме ширења хришћанства. Тако се један од најстаријих и најзначајнијих трагова раног хришћанства на простору БиХ налази управо у Панику, у просторији означеној бројем 16. Тај простор има облик крста с јединственим примјерком мозаичне умјетности на поду. Иако можда није специфичан по самој техници израде, његови стилски и иконографски прикази сврставају га у врхунске умјетничке вриједности. Мозаик је правоугаоног облика и састоји се од двије композиције.

Земаљски музеј Босне и Херцеговине.
Централна композиција квадратне основе приказује митску личност Орфеја окруженог дивљим и домаћим животињама (бик, змија, пантер, дивокоза, птице) те вегетабилним мотивима. Орфеј је приказан у сједећем положају с харфом у рукама, тијела благо окренутог улијево. Одјевен је у зелену тунику, огрнут црвеним плаштом и опасан појасом. Иако се цијела сцена може интерпретирати као антички мит о Орфеју који љепотом музике укроћује животиње, симболика овог приказа је много дубља. Наиме, један детаљ на самом лику Орфеја у потпуности мијења интерпретацију: на његовој десној надлактици суптилно су приказана три крста као криптохришћански елементи. У комбинацији са животињама, овај приказ заправо представља Доброг пастира. У овим скривеним детаљима, који се овдје јављају веома рано (3. вијек), пандан митском Орфеју је сам Исус Христ, а животиње које „укроћује“ су његово стадо.

Снимио Ћиро Раич

Земаљски музеј Босне и Херцеговине.
Друга композиција мозаика приказује женски лик – музу Калиопу, заштитницу епске поезије. Приказана је у зеленој туници с перјем на глави, док се поред њеног лијевог рамена види воштана плочица, један од њених најчешћих симбола. Према миту, Калиопа је мајка Орфеја. У овој скривеној старохришћанској симболици, муза Калиопа је пандан и симбол Мајке Божије. Иако су неки аутори сматрали да је ријеч о музи Клио, чији је симбол свитак, овдје се јасно виде двије плоче за писање. Калиопа је најузвишенија муза, она која прати краљеве и дарује им моћ праведне пресуде, што је одлика мисије Исуса Христа. Она је муза коју је Хомер призивао на почетку Илијаде и Одисеје, извор талента и креативне снаге која надилази људске могућности. Сва та симболика нераздвојна је од улоге Мајке Божије, због чега је интерпретација о музи епске поезије оправдана.

Земаљски музеј Босне и Херцеговине.
Подсјетимо, цијела ова представа налази се у просторији с тлоцртом у облику крста, која се сматра првим и најстаријим ораторијем на подручју данашње БиХ и регије. У вријеме када је хришћанство било на мети римских царева, а његови сљедбеници прогоњени, Паник је имао тајну просторију за вјерске обреде. Скривена под симболима античких митова, снага вјере проналазила је свој пут управо на овом тлу.

Земаљски музеј БиХ

Земаљски музеј БиХ

Земаљски музеј БиХ

Земаљски музеј БиХ

Земаљски музеј БиХ
Након што је хришћанство признато као државна религија (Милански едикт 313. године), на подручју Паника подигнуто је више базилика с неколико фаза преградње и обнове. Тако је овај административно-економски центар прерастао у изузетно важно религијско средиште. Вила на Црквини–Парежани украшена је с још седам мозаика у исто толико просторија. Мотиви су углавном геометријски, зооморфни и флорални, а техника израде је једноставна, у комбинацији бијеле и плаве боје. Пронађени бројни уломци зидних фресака додатно потврђују луксуз овог здања. На Драчевој страни, у просторијама једноставније израде, пронађени су и трагови досељеника из раног средњег вијека. Знатан број славенских лонаца украшених валовницама свједочи о новом животу на темељима овог здања, потврђујући да су виле у Панику вијековима биле важно средиште моћи политичке и вјерске елите.
Адиса Лепић