На око четири километра од Билеће, у селу Пријевор, налази се локалитет познат као Предојевића црква – рушевина црквице са некрополом стећака на праисторијском тумулу. Ова данас готово заборављена целина чува слојевиту причу о средњем веку, раном османском периоду и локалним предањима која су се преносила генерацијама.

Портал у друго време

Како се посетилац приближава овој локацији, види импресивни улаз са украшеним надвратником, у новије време враћеним на ово место, и довратницима, који су такође декорисани. Ово место нас подстиче да се запитамо шта овај “портал” говори. Наиме, очувани камени довратници и надвратник улаза у цркву украшени су мотивима сунца (односно звезде или розете, у зависности од тумачења) на једном довратнику, младог месеца у форми лука на другом довратнику и крста на надвратнику.

Симболи уклесани око врата цркве ретка су појава која се може поредити једино са заштитним  симболима на старијим грађевинама у селу Дрежница у западној Херцеговини, чија улазна врата на кућама имају необичне, у камену исклесане фигуре и знакове попут полумесеца, ножа или змије. Према тумачењу етнолога, они служе да заштите од урока и отклоне деловање „злих очију“. У Дрежници, као и на Предојевића цркви, се јавља млад месец који је у народном веровању симбол здравља и весеља, али може бити знак ислама у постсредњовековном периоду или, пак, знак који је од средњег века присутан на стећцима и носи хришћанску конотацију. Можда је управо ова вишеструкост значења била важна да се симбол употреби. Звезде се, осим на стећцима, јављају и на босанском средњовековном новцу, као и међу грбовима босанске и херцеговачке властеле. Уопште, ова комбинација три симбола је честа на стећцима.

Улаз нас заправо уводи у једнобродну црквицу, у чијој околини се налази чатрња (цистерна) за прикупљање кишнице и некропола стећака у облику плоча распоређених око цркве. Димензије цркве су скромне. Међутим, њена архитектонска обрада и декорација указују на значај који је имала у тренутку настанка. Црква је зидана од профилисаних кречњачких блокова, док је улаз вероватно од доломитизованог кречњака.

Цркву је 1572. године подигао Хасан-паша Предојевић, један од најпознатијих османских војсковођа са ових простора. Реч је о историјској личности из друге половине XVI века, која представља првог исламизираног потомка средњовековног катуна Предојевића. На основу усменог предања, он је као дечак одведен из Пријевора у Цариград, где је стекао образовање и изградио изузетну војну и политичку каријеру. Иако је прешао у ислам, према народној традицији је својој мајци подигао православну цркву, док је за себе саградио џамију, караван-сарај и велику чатрњу у околини Билеће. Овакве приче спадају у шири корпус предања о почецима османске власти, исламизацији и успону локалне властелинске елите у новом контексту. Ово предање нас подстиче да размишљамо о томе како велике промене, попут империјалних освајања, утичу на појединачне животе и локалне заједнице. Међутим, ко је породица Предојевић?

Катун Предојевића

Катун влаха Предојевића са седиштем у Билећи познат је још из средњовековних извора. Занимљиво је да се 1372. године спомињу четири човека који су склопили уговор о превозу сто товара соли до Праче са Хрватином Твртковићем, а за њих се користи термин de cathono Predoe. Ово указује на Предоја као старешину катуна Предојевића, који се касније развијао. Из документа сазнајемо да је крајем XIV века један влах из катуна Предојевића примио шездесет коза и оваца на двогодишње старање, према обичајима краја. Другим речима, они су трансхумантни (покретни) сточари. У историјским изворима често се помињу пљачке под вођством влаха Предојевића – било да су пљачкали новац, восак, тканине, коње или козе. Бавили су се и караванском трговином, кредитним задуживањем, држањем и узгојем стоке. Предојевићи су били у вазалној служби властеоске средњовековне породице Павловић, све док их, пред османско освајање, нису преузеле Косаче. Део породице се након доласка Османлија исламизирао, а њихов грб је познат је у оквиру тзв. илирске хералдике. Ови постсредњовековни грбови настали су делимично кроз измишљање традиција, али и на фрагментима који су средњовековни и поуздани. Грб Предојевића из овог корпуса описује се на следећи начин: у црном пољу две водоравне сребрне греде; на горњој греди се налазе две, а на доњој само једна црвена звезда.

Предојевића џамија

Друга страна новчића ове приче је џамија Хасан-паше Предојевића, подигнута 1572. године у Билећи, на подручју Грабовице. Њен минарет је правоугаоног облика, што је неуобичајено решење за османску архитектуру. Управо због тога претпоставља се да су је градили мајстори са јадранског приморја, вероватно из Дубровника, са чијим је сенатом Хасан-паша одржавао блиске везе. Слична архитектонска решења могу се уочити и на другим џамијама у источној Херцеговини, где долази до занимљивог споја хришћанске и исламске градитељске традиције. Минарети обликовани по узору на црквене торњеве сведоче о континуитету локалног градитељског знања и прилагођавању нових религијских форми постојећим естетским и техничким обрасцима.

Предојевића црква, џамија и пратећи објекти представљају драгоцено сведочанство једног времена у коме се не могу повући оштре границе између „средњег века“ и „османског периода“. Напротив, реч је о простору сусрета, прилагођавања и континуитета у процесу промене.

Моника Милосављевић

Извори:

Палавестра, Влајко. 2004. Хисторијска усмена предања из Босне и Херцеговине. Студија – зборник и коментари. Сарајево: Buybook.

Палавестра, Влајко. 1992. Апотропејски симболи муслимана у Дрежници. Зборник за оријенталне студије 1, 147-154.

Куртовић, Есад. 2011. Из хисторије Влаха Предојевића. Годишњак. Центар за балканолошка истраживања, књига 40, 243-254.

Пекић, Радмило. 2018. Билећке Рудине у средњем вијеку. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини са провеременим седиштем у Косовској Митровици.

Бешлагић, Шефик. 1982. Стећци – култура и умејтност. Сарајево: Веселин Маслеша.

Рожић, Боштјан; Жваб Рожич, Петра; Брајкович, Рок. 2024. Poročilo o geološki raziskavi stečkov na izbranih nekropolah v okolici Bileće, Bosnia in Hercegovina. Ljubljana: Univerza v Ljubljani. 

Рудић, Срђан. 2007. Властела илирског грбовника. Београд: Историјски инстут.

Категорија Трагови времена
Аутор

Милосављевић, Моника

Просторни обухват

Пријевор

подручје Билеће

Босна и Херцеговина

Временски обухват

праисторија

средњи век

Тема
  • Пријевор
  • Црква Предојевића
  • црква
  • сакрална архитектура
  • локална историја
Локација
42.90814800, 18.42957900
Prikaži na mapi Још из категорије