Овај чибук је Здравка Томовић добила од Бранка Џелетовића, културног радника, професора књижевности и аутора неколико књига о прошлости билећког краја. Преносимо како је Здравка Томовић нама казивала о Бранку и породичном предању о чибуку из Чепелице.

Снимио Јован Видаковић
Бранко Џелетовић рођен је у Чепелици, а свој радни вијек провео је у Мостару. Прије него што је његово родно село Чепелица потопљено водама Билећког језера, Бранко је радо свраћао у њега и, с обзиром на то да је био радник у култури, распитивао се о старинама и занимљивим предметима из свог завичаја. Приликом једне од бројних посјета његови рођаци сјетише се да у изби има неки стари чибук. Када су му показали чибук, Бранко је био одушевљен.

Снимио Јован Видаковић
Питао је да ли знају откуд им тај чибук. Они му испричаше стару породичну причу о догађају који се, према казивању, одиграо средином XIX вијека. Наиме, Турци су ријетко долазили у села. Међутим, када би дошло вријеме за убирање харача, слали су телале да објаве када и гдје треба предати порез. Понекад би се нашао неки сељак који би се заинатио па неће да преда харач, а понекад други не би имао да га плати. И Турци су све рјеђе долазили у село јер је османска држава већ почела да слаби.
Све те околности су ишле на руку сељацима који су све чешће показивали знакове отпора. Временом су се сељаци у таквим приликама почели организовати, па су телале дочекивали и плашили виком, галамом, лупањем, а ускоро и оруђем које су имали при руци. Све чешће је знало доћи до мањих окршаја. У једном од таквих сукоба неком Турчину је испао чибук.

Снимио Јован Видаковић
Нађе га неки њихов предак и понесе кући као трофеј. Стави га насред куће, поред огњишта, па свима прича о свом јунаштву. Једном прича како их је отјерао, други пут како их је ранио, а касније је у причи знао рећи и да је убио. Према ријечима Бранкових рођака, мало ко му је вјеровао. Но, чибук је стајао крај огњишта неко вријеме, све док га потомци нису склонили у подрум куће, заједно са сјећањем на свог храброг претка. Чибук је у изби чекао на Бранка.
Бранко Џелетовић чувао је овај чибук у свом стану у Мостару, на истакнутом мјесту, све до деведесетих година. Када је избјегао са својом супругом у Билећу, према свједочењу Здравке Томовић, из Мостара није понио ништа, чак ни личне ствари. Једино што је понио са собом био је чибук из Чепелице.
„Када је био при крају живота, пошто је имао мало родбине и није нашао некога за кога је сматрао да ће то сачувати, а како је мене добро познавао, сматрао је да ћу ја то сачувати, као чувар традиције и културне баштине. Тако сам и ја себе сматрала. Тако да сам ја то сачувала и држим у својој дневној соби на видном мјесту“, казује Здравка Томовић, истакнути културни радник, за рубрику „Наше благо“ Виртуелног музеја „У покрету“.