„Ја данас својим унуцима кажем: е, и ми смо, кад смо били млади, имали телефон. Само смо, да бисмо разговарали, морали да одемо у пошту и закажемо разговор“, прича Љубица Буба Парежанин, која је за Виртуелни музеј приложила сачувану телефонску позивницу и фотографију пјевача Станише Стошића с посветом.
Телефонска позивница подсјећа на вријеме када се и за кратак разговор требало унапријед договорити. Особа коју неко позива добијала је обавјештење да у одређено вријеме дође у пошту или телефонску говорницу. На овој позивници забиљежен је Љубичин позив из Билеће Слободану Вујовићу у Београду. Разговор је био заказан за 27. мај 1972. године, у пола четири послије подне.

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић
Другу успомену чува фотографија Станише Стошића, с посветом Бубином оцу Слободану Вујовићу. Стошић ју је потписао у Билећи 11. новембра 1967. године, „за сећање на заједничко ‘ратовање’ у Билећи“.
Стошић је био један од бројних умјетника које је у Билећу довело школовање за резервне официре. Међу питомцима било је књижевника, научника, сликара, пјевача, оперских и балетских умјетника. Учествовали су у културном животу града и дружили се с Билећанима, а многа познанства настављала су се и по завршетку војног рока. Ова сачувана посвета један је од личних трагова тих пријатељстава.

Снимио Јован Видаковић

Снимио Јован Видаковић