У породичним домовима Билећана чувале су се иконе сликара који се потписивао као „С. Ваничек“. О његовом животу и раду данас се мало поуздано зна, док породично предање говори да је био поријеклом Чех. Његова икона Светог архангела Михаила из 1920. године чува се и данас у породици Гњато.

Православну иконографску представу сликар је обликовао на начин који упућује на академски реализам. Меко сјенчење лица, богати набори црвеног плашта и пејзаж у позадини дају светитељу свечан и репрезентативан изглед. Ова икона није само предмет побожности, него је и свједочанство о развоју грађанске културе и умјетничког укуса у Билећи између два свјетска рата. 

Икона Св. архангела Михаила из 1920.
Икона Св. архангела Михаила из 1920.

Снимио Јован Видаковић

Сјећање на Ваничека сачувано је и у надимку познатог билећког сликара Брана Кокоља, кога су суграђани неријетко звали Фањичко, управо по овом старијем, данас готово заборављеном сликару. Лазар Гњато износи и претпоставку да би првобитне иконе у Храму Светог Саве у Билећи могле бити дјело истог аутора. Ово могуће ауторство, као и предање о поријеклу надимка, остају отворена питања за будућа истраживања.

Икона Св. архангела Михаила са свијећњаком, кадионицом и чашом
Икона Св. архангела Михаила са свијећњаком, кадионицом и чашом

Снимио Јован Видаковић

Прича о Ваничеку отвара и шири поглед на културну прошлост Билеће. Рад овог скоро заборовљеног сликара још једно је свједочанство како се с људима крећу знања, вјештине и умјетнички узори. У новој средини они добијају мјесто у породичним домовима и заједничком памћењу, постајући дио локалног насљеђа. Тако ова икона повезује породичну причу с основном идејом Виртуелног музеја „У покрету“, а то је да се култура развија кроз сусрете, размјену и кретање људи.

Категорија Наше благо
Локација
42.87665600, 18.42936800
Prikaži na mapi Још из категорије