Да би се разумјело мјесто које Дом културе данас заузима у Билећи, потребно је кренути од једне необичне чињенице – у готово сваком мјесту социјалистичке Југославије, домови културе били су уобичајена ствар. Билећа, све до 2008. године, није имала установу која формално носи тај назив. Одговор се крије у историји самог града. Од османског, а нарочито од аустроугарског периода, Билећа се развијала уз војне структуре. Аустроугарска управа дала јој је планску структуру, занатске и трговачке функције и јасније урбане контуре, а уз то је дошла и касарна, посебна урбана цјелина коју је вријеме учинило својеврсним „градом у граду“. Војна традиција, укључујући и некадашњу школу резервних официра, оставила је дубок траг у колективном памћењу и у слици коју је шира јавност имала о Билећи. У таквој средини култура није имала своју кућу, него је живјела у оквиру војних установа. У југословенском периоду то је био Дом Југословенске народне армије, и кроз њега је текао велики дио културног живота града. Зато је Дом културе у Билећи прије свега прича о томе како је један град, навикнут да културу доживљава уз војне установе, постепено добио сопствену.

Најзначајнији такав објекат изграђен је 1987. године, у самом центру Билеће. За своје вријеме била је то савремена и изузетно репрезентативна грађевина, на коју се град с правом ослањао. Унутра су се налазиле велика сала с позорницом, галеријски простор, читаоница и неколико мањих сала за културне активности, као и угоститељски садржаји. Испред зграде био је уређен отворени простор који је функционисао као прави градски трг, мјесто сусрета, шетње и дружења. Већ у часу настанка, зграда је, дакле, била више од простора за приредбе. Била је замишљена као мјесто на којем се град окупља, а та идеја ће касније постати темељ установе која је у њој настала.

Након распада Југославије и друштвених промјена које су услиједиле, објекат прелази у надлежност општине Билећа. Двије хиљаде осме године оснива се Јавна установа Дом културе „Јевто Дедијер“, која је и данас једина установа културе у Билећи чији је оснивач општина. Први период рада био је скромнији него што би се очекивало од установе са таквим именом. Нова установа је наслиједила зграду и запослене који су у њој радили, па се у првим годинама бавила оним што је зграда већ познавала: угоститељским услугама, издавањем простора и организацијом свечаности и приватних догађаја. 

Од 2022. године почиње свјестан заокрет у раду Дома културе. По први пут у историји установе уводи се системско планирање; израђују се годишњи планови рада, а програми се осмишљавају тако да одговарају потребама заједнице, али и стандардима које савремена културна институција треба да испуни. Дом културе престаје да буде само простор који се издаје и постаје установа која сама планира, производи и развија властити програм.

Важан ослонац у томе је удружење „Ехо", које дјелује у оквиру Дома културе, нарочито у пројектима усмјереним на младе. Успостављена је и сарадња са установама културе и организацијама у региону, што омогућава размјену програма и искустава и чини Билећу видљивом изван локалне заједнице. Промјена се види и на самој сцени. Улагањем у нову сценску расвјету и опрему створени су услови да се програми изводе на знатно вишем професионалном нивоу, а то је услов који претходи сваком озбиљнијем развоју културне продукције.

Један од најважнијих искорака новијег периода јесте поновно отварање основне музичке школе. Након више од тридесет година, 2024. године билећка дјеца су поново добила могућност да се музички образују, а томе је претходила дуготрајна кампања јавног заговарања. Данас школу похађа више од осамдесет ученика у прва четири разреда. Тиме је Дом културе, поред културне, преузео и значајну образовну улогу. Прави резултати овог улагања тек се очекују. Јер, њен значај не мјери се само бројем полазника. Музичко образовање ствара једну нову генерацију која ће свој однос према музици и култури градити у самом граду, а Дом културе постаје простор у којем тај однос може да се развија. 

Млади су данас примарна циљна група Дома културе, и то се види у читавом његовом програму. Установа је настојала да им отвори простор у којем они неће бити само публика, него и учесници и творци. Омладинско позориште Билећа основано је крајем 2023. године. За кратко вријеме остварило је резултате који су одјекнули и изван града: награде на релевантним фестивалима, укључујући Гран при у Сарајеву, на 12. Јувентафесту – Интернационалном фестивалу средњошколског театарског стваралаштва. Тај успјех привукао је пажњу јер показује да и средина без континуиране позоришне традиције може да произведе представу високог умјетничког нивоа. Музичка сцена развија се упоредо. Формирана су два рок бенда, чиме је отворен простор за савремене изразе и нове генерације извођача. Различите радионице и пројекти, уз активности удружења „Ехо", укључују велики број младих и потврђују да Дом културе није мјесто на које се долази само да би се гледало. Напротив.

Колико је та промјена озбиљна, показале су и двије значајне манифестације. Дом културе био је организатор 24. Фестивала омладинских позоришта Републике Српске 2025. године, чиме је показао да може да реализује сложен културни догађај. Године 2024. одржан је и омладински регионални фестивал „Орфеј", у партнерству с удружењем „Ехо", који је окупио младе умјетнике из региона и отворио простор за савремене умјетничке изразе и регионалну сарадњу. Можда најважније од свега, млади данас Дом културе доживљавају као своје мјесто: простор у којем проводе вријеме, развијају интересовања и изражавају креативност.

Данас се у Дому културе одвија готово цјелокупан културни живот Билеће, било да је ријеч о програмима које установа сама производи или о садржајима које реализују други. Посљедњих година води се евиденција посјећености, а број посјетилаца на годишњем нивоу не пада испод 9.000. У 2025. години реализовано је више од 90 програма. Када се узме у обзир величина града, то су бројке које говоре о живом интересовању заједнице.

На истој сцени наступају школе, којих у граду има три и које током године приређују бројне програме, окупљајући породице ученика и ширу заједницу. Ту су и фолклорна друштва и удружења која организују властите програме и трибине, као и епски умјетници и гуслари, који одржавају живом једну од најпрепознатљивијих традиција овог краја. Народна библиотека „Владимир Гаћиновић" у простору Дома културе организује књижевне вечери и промоције, а сарадња међу установама, школама и удружењима све више тежи заједничком планирању.

Веома важну улогу у раду Дома културе има 2024. година, када у оквиру њега почиње да дјелује Умјетничка галерија „Рајка Мерћеп”, посвећена једној од најзначајнијих умјетница поријеклом из Билеће. Њеним оснивањем културни живот Дома добија простор намијењен искључиво ликовној умјетности, али и чувању сјећања на умјетницу чије је стваралаштво својевремено превазишло локалне и југословенске оквире. Прича о Галерији, међутим, није почела њеним оснивањем 2024. године. Дио умјетничке заоставштине Рајке Мерћеп прикупио Завичајни клуб Билећана у Београду, уз помоћ породице Мишељић, са јасном намјером да се у Билећи успоставе легат и галерија посвећени овој умјетници. Отварањем Умјетничке галерије „Рајка Мерћеп“ та идеја добија свој простор и институционални оквир. Тако један дио изузетно вриједног умјетничког насљеђа долази у град из којег је Рајка Мерћеп потекла.

Посебно је занимљиво то што се граница између публике и извођача постепено брише. Квалитетни професионални програми код дијела публике буде жељу да и сами стварају, па се све више грађани укључују као аматери у музици, позоришту и другим облицима стваралаштва. Неки се јављају и као иницијатори и организатори властитих догађаја.

Дом културе је, као и свака културна установа, више од зграде у којој се одржавају представе и изложбе. За Билећане је то мјесто окупљања, памћења и препознавања, простор у којем се заједница сусреће и гради осјећај припадности. За оне који у град долазе однекуд изван, то је мјесто гдје се Билећа представља онаква каква јесте.

Билећа се дуго везивала за војну и епску традицију. Та традиција је дио њеног идентитета и то остаје, али уз њу се данас све јасније развија и друга слика града: слојевита, отворена и спремна на сарадњу, град у којем настају нове идеје и у којем се остварују амбициозни културни програми. Дом културе је једно од мјеста на којима се та слика гради, а промјена почиње од самих Билећана, јер се слика града прво мијења у очима његових становника.

Лазар Гњато

Аутор

Гњато, Лазар

Просторни обухват

Билећа

Босна и Херцеговина

Временски обухват

20. и 21. вијек

Тема
  • Дом културе Јевто Дедијер
  • галерија Рајка Мерћеп
  • културне установе
  • ликовна умјетност
  • изложбе
Локација
42.87614600, 18.42754800
Prikaži na mapi Још из категорије